Monarhija

- Evo pokazali smo ovom manifestacijom da smo i mi dio Evrope i da Evropa već odavno 'stanuje' u Gračanici.

Načelnik Nusret Helić

Dakle, svi sve znaju, u Gračanici će ova sedmica ostati upamćena po udomaćivanju Šveđana, Italijana i Francuza na manifestaciji "Gračanica u susret Evropi 2008.". Organizatori su ovo što se odigralo nazvali "Događajem". Moćno.

Neke lekcije i pouke koje možemo izdvojiti iz ove manifestacije:

Da bi Gračanica izgledala kao dio Evrope, potrebno je:

a) Da budžet za uređivanje grada bude veći barem 10 puta
b) Da radnici Komusa rade 48 sati dnevno
c) Da se ulice peru svaki drugi dan
d) Da se parkovi čiste svaki dan
e) Da neki heroj siđe u korito Sokoluše barem sedmično i počisti ga
f) Da se barem jednom sedmično Gračanica-Jugend iz škola pošalje na dobrovoljni rad na čišćenju grada
g) Da na svakoj raskrsnici bude policija
h) Da patrola policije bude kod svake škole 24/7
i) Da se asfaltira cijeli grad
j) Da se Velika sala BKC-a uredi kao za romsko vjenčanje

… OK, zanemarite j)

Ako bi Gračanica bila dio Evrope, onda bi:

a) Učenici znali gdje su spomenici žrtvama iz rata
b) Učenici znali šta je logorska vatra
c) Bilo ćevapa na budžetski račun
d) Profesori fizičkog odgoja bili zaprave uključeni u sport
e) Grad bio čist
f) Parkovi bili uredni
g) Bilo sigurnije hodati
h) Bilo manje nepravilnog parkiranja
i) Državne zastave na javnim ustanovama bile oprane i u jednom komadu

Zapažanje

Na "Pitanju dana" Radio Gračanice slušaoci su govorili hvalospjeve na druženje djece i činjenicu da djeca bolje komuniciraju od odraslih u smislu upoznavanja, prevladavanju granica međ nama, povezivanju kao takvom. Čovjek se zapita zašto nam specijalni gosti uz ove onda nisu bili i učenici iz Doboja i Žepča. Da malo pređemo i granice u nama.

Korist sedmice

Ako sve oduzmemo i saberemo, uspjeh na upoznavanu djece i ostale korisnosti, dvije stvari su plus: Čist grad na 7 dana i džep jedne romkinje pardon ciganke. Naime, žensko biće je prišlo jednoj maloj Šveđanki i tražilo sadake (prave evropske) na šta joj je ova mala valjda kontajuć' da je i ovo Evropa (a jeste da naravno) toplog srca izvadila 50 eura i dala. Na otvoreno čuđenje i zaprepaštenje prisutnih domaćina. LM, kod njih je i novac za sadaku veći od džeparca naše djece.

Promjena

Pošto nam je Evropa bila sugrađanin i pošto smo i mi Evropa kao takva, onda me to podsjeti na vrijeme kad to nije bilo tako. Naime, kada smo išli prvi put da gostujemo u Fleuryju, onda je tu bilo par scena iz Nadrealista. Jedna od njih je ona kada posljednji Jugosloven dolazi na večeru kod Međunarodne zajednice, pa se Francuz, Italijan, Njemac i Englez posvađaju a Zenit tj. Jugosloven pomara jelo i piće. E tako smo mi došli u Fleury i oni su nas na objede smjestili u sali vile/hotela gdje smo odsjeli. LM, sve je bilo džaba (čuo sam da su ova djeca plaćala sokove kod nas u smještaju, što je bezveze). Sad, na večeru su nam ljudi donosili i vino na svaki stol (na negdje 4-5 ljudi jedna vlaša), a naši ovi stariji ko pravi Evropljani se dosjete da pomaraju vino na slijedeći način. Francuzi gospoda kakva jesu za svaku flašu koja se isprazni donesu još jednu punu. Eh, onda su ovi naši par praznih flaša "okrenuli" na kraju večere i onda slijedeći put kad je večera dignu u zrak onu praznu flašu prema konobarima, brže bolje prebace praznu flašu na drugi stol pa tamo isto tako zovu flašu vina, i Francuzi donesu 2 flaše vina za 1 praznu. Tako su im uzimali više nego što je trebalo za večere i nosili u sobe pa pili/šnjirali. Naravno, ljudi nisu bili glupi pa su nakon par dana saopštili da ako nam treba vina za sobe, da slobodno pitamo i oni će nam dati.

Drugi kazatelj nas kao Evropljana bio je sir. Pošto mi nismo vidjeli sira osim ovog našeg bijelog, onda je bilo smiješnih situacija. Naime, oni imaju i sireve koji na površini imaju buđ, koja se skine i sir se pojede. Delikates. Naši Evropljani su prvu noć svi to preskočili i kasnije "mahalali" kako su nam Francuzi dali pokvaren sir, da bi nam ljudi morali objašnjavat' kako se to tako servira. Druga anegdota sa sirom je da Francuzi imaju neki mali sir veličine recimo gvozdenke od 5KM. Eh taj sir je umotan u sloj od voska radi zaštite, vosak se skine i sir pojede. Naši su onda te sireve tako grizli i jeli sa voskom i kasnije opet mahalali "Ja lošeg sira, opet nam dali pokvaren".